ARHIVA PITANJA

Odgovor na pitanje: Sa oralnom higijenom kod dece treba početi veoma rano, već sa izbijanjem prvih, mlečnih zuba. U početku, dok je dete veoma malo, treba gazom koja je natopljena u čaj od kamilice, blago prelaziti preko površina mlečnih zuba. Kada dete malo poraste, treba početi sa pranjem zuba bez paste, jer mala deca ne znaju da isperu usta. Čim dete nauči da ispira usta, može se početi pranje zuba dečijom pastom, koja se u maloj količini nanosi na četkicu. Uz sve ovo roditelji bi trebalo da znaju da dete nikako ne smeju uspavljivati flašicom sa mlekom ili sokom, jer tada večernje pranje zuba ne znači ništa. U ustima se tada razvijaju bakterije, koje rastu na šećerima iz mleka ili soka i izazivaju cirkularni karijes mlečnih zuba, koji dovodi do preranog gubitka zuba i ima štetne posledice na razvoj stalnih zuba.

Odgovor na pitanje: Mlečne zube treba popravljati, pošto je njihovo zdravlje veoma bitno za pravilan razvoj vilica. Mlečne zube treba tretirati isto kao i stalne.

Odgovor na pitanje: Posete stomatologu je potrebno započeti sa dve, a najkasnije sa dve i po godine starosti deteta. To je potrebno kako bi se kontrolisalo zdravlje usne šupljine deteta, a ujedno i dete priviklo na lekara i ambijent ordinacije. Roditelji treba, kada posećuju stomatologa zbog svoji zuba, da sa sobom povedu i dete kako bi ličnim primerom uticali na ponašanje deteta u ordinaciji. Dete ne treba, ako nije dobro, plašiti “bocama”, vađenjem zuba i sl.

Odgovor na pitanje: Zub boli na hladno zbog izloženosti dentina zuba koji je zahvaćen karijesom, ili zbog povlačenja potpornog aparata zuba usled parodontopatije. Ako se bol javlja samo na nadražaj, kratkotrajan je i traje samo dok deluje nadražaj, problem se rešava čišćenjem karijesa i stavljanjem plombe, ili fluorizacijom ogolelih vratova zuba. Ako se javlja bol na hladno koji traje duže od dejstva nadražaja, onda zub treba da se tretira preparatima kalcijum hidroksida, pa da se tek onda stavi plomba. U slučajevima da se na hladno javljaju enormo jaki bolovi, to znači da je došlo do zahvatanja živca, i tada zub mora da se kanalno leči (da se živac izvadi). Bol na toplo može da se javi kada dođe do infekcije zubnog živca i do gnojenja u njemu. Tada se u zatvorenom kanalu javlju gasovi koji se šire na toplo, vrše pritisak na okolne nervne završetke i javlja se bol. Kada se proces na zubu proširi van kanala korena i pređe u prostor oko vrha kanala korena, zub boli na pritisak, isto tako, bol na pritisak se javlja kada se džepovi oko zuba napune gnojnim eksudatom.

Odgovor na pitanje: Uz lokalnu anesteziju popravka zuba može biti potpuno bezbolna. Ali to ne može da se generalizuje na apsolutno sve slučajeve. Dejstvo anestezije zavisi od toga o kojoj se bolesti zuba radi i od toga u kojoj se vilici nalazi zub koji boli. U retkim slučajevima kada postoji jaka upala živca, ili kada postoji neka prepreka u prolasku sprovodne anestezije u donjoj vilici, dejstvo anestezije će biti umanjeno. Isto tako postoji zavisnost od toga da li je pacijent uplašen ili nije. Kod uplašenih pacijenata, dejstvo anestezije je umanjeno. Zbog ovoga je bitno da se zubi popravljaju na vreme, kako bi se obezbedila apsolutna bezbolnost intervencije.

Odgovor na pitanje: Problem potamnjivanja pojedinih zuba usled vađenja živca moguće je uspešno rešiti beljenjem svih, ili pojedinih zuba. Beljenje se u ordinaciji vrši nanošenjem specijalnih preparata koji se osvetljavaju posebnim lampama za beljenje. Ovim postupkom se može ujednačiti boja svih zuba.

Odgovor na pitanje: Prednosti skeletiranih proteza je njegova čvrstoća, stabilnost, prenos pritiska žvakanja preko zuba i preko desni, mogućnost ugradnje specijalnih elemenata da se ne bi videle kukice, kao i teže lomljenje ovih radova. Naravno izrada ovih proteza je kompleksnija, pa su i same proteze skuplje.

Odgovor na pitanje: Sa oralnom higijenom kod dece treba početi veoma rano, već sa izbijanjem prvih, mlečnih zuba. U početku, dok je dete veoma malo, treba gazom koja je natopljena u čaj od kamilice, blago prelaziti preko površina mlečnih zuba. Kada dete malo poraste, treba početi sa pranjem zuba bez paste, jer mala deca ne znaju da isperu usta. Čim dete nauči da ispira usta, može se početi pranje zuba dečijom pastom, koja se u maloj količini nanosi na četkicu. Uz sve ovo roditelji bi trebalo da znaju da dete nikako ne smeju uspavljivati flašicom sa mlekom ili sokom, jer tada večernje pranje zuba ne znači ništa. U ustima se tada razvijaju bakterije, koje rastu na šećerima iz mleka ili soka i izazivaju cirkularni karijes mlečnih zuba, koji dovodi do preranog gubitka zuba i ima štetne posledice na razvoj stalnih zuba.

Odgovor na pitanje: Kvar zuba sprečava pravilno pranje zuba. Žvakaće gume mogu da pomognu u sprečavanju kvara, ali onda moraju da se koriste one koje ne sadrže šećere, već veštačke zaslađivače. Bakterije kojih u našim ustima ima u ogromnim količinama koriste veštački zaslađivač kao šećer i problem po bakterije nastaje kada one počnu da vare taj veštački zaslađivač. Produkti razlaganja tih zaslađivača su potpuno nesvarljivi za bakterije. Ako se koriste žvakaće gume zaslađene šećerom, onda je to izuzetni loše za zube. Druga dobra strana žvakaćih guma je ta što se prilikom žvakanja stvara velika količina pljuvačke i vrši se samočišćenje zuba. Ako u žvakama ima fluora, onda je dejstvo još i bolje. Žvake treba koristiti posle jela i ne predugo (5-10 minuta), jer samo tako nećemo preopteretit vilični zglob i vilične mišiće. Znači, žvake su dodatno sredstvo za zaštitu zuba od kvara, ali nikako ne mogu da zamene pranje zuba četkicom.

Odgovor na pitanje: Zubni kamenac nastaje mineralizacijom (očvršćavanjem) mekih naslaga na zubima, a u njega se ugrađuju i magnezijumove i druge soli iz pljuvačke. Kamenac je žućkaste boje, ali dolazi do njegovog prebojavanja pigmentima iz hrane i pića. Kod pušača dolazi do prebojavanja u crnu boju. Kamenac se najčešće nakuplja sa jezične strane donjih prednjih zuba i sa obrazne strane kod gornjih kutnjaka. Kamenac treba redovno otklanjati. Lekar to radi ručnim instrumentima ili ultrazvučnim aparatom uz naknadno poliranje zuba i ispiranje (tuširanje desni).

Odgovor na pitanje: Samo pranje zuba četkicom ne može da ukloni sve naslage koje se nalaze između zuba, pa hrana koja je zaostala počinje da truli, usled čega se javlja neprijatan zadah iz usta. Neophodno je da često perete zube, ali da pored četkice koristite i konac za čišćenje zuba bar jednom dnevno. Ovo pomaže u borbi sa bakterijama. Zube bi trebalo čistiti dva do tri puta godišnje kod stomatologa, da bi se na vreme sprečili veći zahvati i problemi u funkcionisanju i izgledu zuba. Uzrok neprijatnog zadaha, međutim, mogu biti i različita oboljenja gastrointestinalnog trakta ili respiratornog sistema, te u ovom slučaju pranje zuba nije dovoljno za otklanjanje neprijatnog zadaha, već je neophodna poseta specijalisti.

Odgovor na pitanje: Sve zubne paste i vodice za usta su dobre. Postoje paste za pušače, koje nešto bolje uklanjaju naslage. Postoje zubne paste protiv stvaranja kamenca. One mogu da smanje nastajanje kamenca jer sadrže neke sastojke koji utiču na to da se manje stvara zubni kamenac. Ove paste (i vodice) su koristan dodatak zubnoj četkici i zubnom koncu. Samo ispiranje usta ovim vodicama uopšte neće da ukloni plak ako se uz to ne koristi i četkica za zube.

Odgovor na pitanje: Kao što nam je ušlo u naviku da peremo ruke ili se tuširamo, isto tako moramo imati naviku redovnog pranja zuba. Obavezno je pranje zuba uveče, pre spavanja i ujutru, kada ustanemo, a idelno bi bilo da se zubi peru i posle svakog obroka. Pravilo je da se gornji zubi peru pokretima odozgo na dole, a donji odozdo na gore, i to posebno zube svake vilice. Zube moramo na ovakav način oprati sa svih strana, ne zaboravljajući pranje griznih površina i korišćenje konca za odstranjivanje hrane zaglavljene između zuba, koja se ne može odstraniti četkicom. Pranje zuba bi trebalo trajati oko 5 minuta.

Odgovor na pitanje: Zub boli na hladno zbog izloženosti dentina zuba koji je zahvaćen karijesom, ili zbog povlačenja potpornog aparata zuba usled parodontopatije. Ako se bol javlja samo na nadražaj, kratkotrajan je i traje samo dok deluje nadražaj, problem se rešava čišćenjem karijesa i stavljanjem plombe, ili fluorizacijom ogolelih vratova zuba. Ako se javlja bol na hladno koji traje duže od dejstva nadražaja, onda zub treba da se tretira preparatima kalcijum hidroksida, pa da se tek onda stavi plomba. U slučajevima da se na hladno javljaju enormo jaki bolovi, to znači da je došlo do zahvatanja živca, i tada zub mora da se kanalno leči (da se živac izvadi). Bol na toplo može da se javi kada dođe do infekcije zubnog živca i do gnojenja u njemu. Tada se u zatvorenom kanalu javlju gasovi koji se šire na toplo, vrše pritisak na okolne nervne završetke i javlja se bol. Kada se proces na zubu proširi van kanala korena i pređe u prostor oko vrha kanala korena, zub boli na pritisak, isto tako, bol na pritisak se javlja kada se džepovi oko zuba napune gnojnim eksudatom.

Odgovor na pitanje: Pojedini sastojci amalgama mogu toksično da deluju na ljudski organizam. Pored srebra i kalaja, živa je jedini sastojak amalgama koji se praktično može smatrati otrovom. Međutim, plombe od plemenitih metala (srebro, zlato), zbog čvrstog vezivanja žive sa tim metalima, potpuno su bezopasne. Ipak, pacijenti žele da plomba pored funkcije zadovolji i estetiku, te amalgam tada sigurno nije pravi izbor.

Odgovor na pitanje: Da li se ove plombe moraju menjati ili ne proceniće sam stomatolog. Ako su ove plombe korektno urađene i ako nema vidljivog karijesa oko same plombe, sa promenom se može sačekati. Trebaju se zameniti onda kada ispod njih postoji vidljiv karijes, ako su napukle, ili ako se javljaju bilo kakvi bolovi tog zuba sa plombom.

Odgovor na pitanje: Bele plombe su takozvane kompozitne plombe. Trenutno je aktuelna sedma generacija belih plombi. Bela plomba može da traje sigurno više od 5-6 godina, a koliko će tačno trajati zavisi pre svega od toga koliko je zubnog tkiva nadoknadila, na kom delu zuba se nalazi, da li je ispravno postavljena, da li je lampa kojom se vrši polimerizacija dovoljno jaka, da li je plomba postavljena u slojevima, da li su korišćeni savremeni athezivni sistemi (“lepkovi”), kakva je higijena usta pacijenta itd. Kao što vidite, mnogo je faktora koji utiču na kvalitet bele plombe, ali svakako da ona mora trajati duže od 5 godina.