Dentalni plak predstavlja svojevrsnu koloniju bakterija čvrsto pripojenih za površinu zuba. Stručno rečeno, u biohemijskom smislu dentalni plak predstalja asocijaciju mikroorganizama (bakterija) sa proteinskim matriksom i ekstraćelijskim polisaharidima (šećerima).

Plak predstavlja jedan organizovani mikrobiološki sistem čija aktivnost ima veliku ulogu u nastanku karijesa i oboljenja parodoncijuma.

Prema mestu formiranja plak moze biti:

• Supragingivalni (iznad desni )
• Subgingivalni (ispod desni )

Dentalni plak nastaje kao rezultat razmnožavanja bakterija i materijala iz pljuvačke.

Plak se na različitim površinama zuba akumulira različitom brzinom, pa ga tako najviše ima na mestima koja su zaštićena od žvakanja, pokreta jezika, usana, obraza, čišćenja…

Brzina stvaranja dentalnog plaka  zavisi od brojnih faktora:

• kvaliteta pljuvačke
• sastava mikroflore
• kvaliteta ishrane
• učestalosti obroka
• stepena čišćenja zuba
• položaja zuba u vilicama
• …..

Najveći deo plaka čini voda, a od suvih delova dominiraju bakterije. U sastav takođe ulaze i proteini, šećeri i masti.

Razvoj dentalnog plaka

U svom nastanku plak prolazi kroz par faza:

• inicijalna faza
• stvaranje zubnog plaka
• sazrevanje naslaga

Prva faza započinje neposredno posle čišćenja i pranja zuba obrazovanjem tankog filma  (pelikule) na površinama zuba. Smatra se da su za stvaranje odgovorni proteini iz pljuvačke. Pelikula predstavlja idealnu podlogu za naseljavanje bakterija i tako stizemo do druge faze i nastanka zubnog plaka.

Kolonizacija bakterija započinje svega par minuta posle formiranja pelikule. Naša usta su prirodno stanište za brojne vrste bakterija i one nekim određenim redosledom počinju da stvaraju lance na površini zuba i organizuju kolonije. Naslage se tako talože i posle nekoliko dana stižemo i do treće faze i sazrevanja zubnog plaka.

U ovoj fazi dentalni plak ozbiljno ugrožava integritet gleđi zuba zbog prisustva različitih fermenata, patogenih faktora i raznih organski kiselina koje dovode do nagrizanja površine zuba (demineralizacije).

U samo jednom miligramu naslaga moguće je naci i do 800 miliona bakterija.

Glavni mehanizam oštećenja zubnih tkiva bakterije ostvaruju varenjem šećera I ispuštanjem kiselih produkata.

Pre samo sto godina incidenca (broj novonastalih slučajeva) karijesa i parodontalnih oboljenja bila je višestuko niža. Za današnje, poražavajuće, stanje naših usta i zuba u velikoj meri je zaslužna industrija sa svojom hranom i zaslađenim napitcima. Međutim mi sami i naša neodgovornost zaslužna je za to što su  nam zubi crni umesto da se sijaju i cakle.

Ribajte ljudi zube, koristite zubni konac i obavezno se raspitajte kod vaseg stomatologa o pravilnim tehnikama pranja zuba kao i o dodatnim merama odrzavanja oralne higijene.

Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć slobodno nas pozovite. Mi smo ti za vas.