Šta je to parodontopatija i kako ona nastaje
Parodontopatija je bolest koja napada i razara tkiva koja učvršćuju zube u vilicama. Da se stručnije izrazimo to je oboljenje koje nastaje kao rezultat interakcije između patogena (ovde se najviše misli na bakterije dentalnog plaka) i sistemske reakcije domaćina na inflamaciju. Neka opšteprihvaćena definicija bi bila da je parodontopatija jedno kompleksno multifaktorijalno oboljenje komplikovano sa sistemskim odgovorom domaćina na inflamaciju.
Potporni zubni aparat-parodoncijum
Tkiva koja pružaju potporu zubima u vilicama jednim imenom se nazivaju parodoncijum a njega sacinjavaju:
- gingiva (desni)
- koren zuba (cement)
- alveolarna kost
- periodontalna vlakna
Parodotopatija je bolest koja dovodi do razaranja ovih potpornih-nosećih tkiva do ogolićenja, raslaćenja i na kraju ispadanja zuba.
Faktori nastanka
Pomenuli smo da je je parodontopatija jedno multifaktorijalno oboljenje pa je red i da nabrojimo neke od faktora koji doprinose nastanku ove bolesti. Po modernim teorijama najveći udeo u stvaranju i razvoju parodontalnih lezija ima dentalni plak to jest bakterije dentanog plaka i njihovi metaboliti. Osim plaka za razvoj ove bolesti veoma su bitni i:
- nasledni faktor
- zubni kamenac
- loše navike
- jatrogeni faktori
- sistemska oboljenja
Nasledni faktori su bitni u smislu da je sistemska reakcija organizma na upalu kod različitih ljudi različita a vezuje se za genetiku. Zato i nije neuobičajeno da mladi ljudi koji vode računa o oralnoj higijeni dolaze kod stomatologa sa uznapredovalom parodontozom i prilikom uzimanja porodične anamneze osoba ce najčešće dati odgovor da su i bliske osobe (roditelji) rano počeli da gube zube.
Zubni kamenac ima dvojaku ulogu. On direktno i indirektno utiče na razvoj parodontopatije. Direktno sam svojim mehaničkim delovanjem oštećuje desni tako sto ih pritiska i povređuje a indirektno tako što on predstavlja jednu podlogu koja je idealna za nakupljanje zubnog plaka.
U loše navike spadaju ishrana, pušenje, disanje na usta, korišćenje samo jedne strane pri žvakanju…
Jatrogeni faktori obuhvataju one nastale greškom lekara-stomatologa a to su na primer loši ispuni (plombe), neadekvatni protetski radovi…
Mnoge bolesti doprinose nastanku parodontopatija. Možemo pomenuti hematoloske poremećaje, imunodeficijentna stanja, endokrinološki poremećaji….
Nastanak i tok bolesti
Svaki zub je prirodno oivičen jednom strukturom u obliku šanca koja se naziva gingivalni sulkus. Upravo on predstavlja mesto gde počinje da se vodi rat, prava bitka za zub. Sulkus je mesto koje zbog svoje morfoloske i histoloske građe ima otežano samočišćenje i samim tim predstavlja idealno mesto za kolonizaciju bakterija iz dentalnog plaka.
Sam početak bolesti uvek je isti. Prvenstveno dolazi do upale desni (gingivitisa). U ovom stadijumu često nema nikakvih znakova bolesti. Kod nekih pacijenata prilikom pranja zuba dolazi do krvarenja a kod nekih i na najmanji nadražaj. Moguća je osetljivost desni.
Ova upala dodatno otežava čišćenje sulkusa i omogućava da se bakterije nasele u njega i počnu da se razmnožavaju. Organizam naravno ima odgovor na ovo i šalje svoju vojsku belih krvnih zrnaca i monocita, to jest aktivira se nespecifična linija odbrane i tu počinje tihi rat. Ukoliko se u ovom stadijumu ne odreaguje adekvatno, ne smiri se upala desni i odstrane patogeni iz sulkusa dolazi do progrediranja bolesti. Kiseli metaboliti bakterija, zajedno sa ostacima liziranih bakterija i ćelijama odbrane počinju da oštećuju pripoj između gingive i zuba i naposletku ga narušavaju i probijaju. Sulkus se produbljuje i nastaje parodontalni džep. U ovom stadijumu bolesti dolazi do naseljavanja novih sojeva bakterija koje su još opasnije po potporni zubni aparat a i organizam uključuje specifičnu liniju odbrane. Najčešće ni u ovom stadijumu nema nikakvih znakova bolesti. Pripoj gingive počinje da se pomera prema dole to jest prema vrhu korena zuba. U ovom stadijumu bolest je već uveliko ušla u hroničan tok i ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere ona će polako napredovati i razarati milimetear po milimetar kosti dok na posletku ne dovede do klaćenja i ispadanja zuba.
Česta pojava kod uznapredovalih oblika parodontopatije je neprijatan zadah iz usta (halitosis) nastao kao posledica upale i gnoja koji nastaje u parodontalnim džepovima. Takođe, moguće su brojne komplikacije kao što su: nastanak cisti, apscesi, sinuzit…..
Od nekog oblika parodontopatije u ovom trenutku boluje preko 90% svetske populacije. Dakle za ovu bolest možemo reći da je jedna prava pandemija a da nije uopšte bezazlena pokušaću da vam slikovito objasnim na jednom primeru: kada bi se površina svih parodontalnih lezija sabrala dobili bismo jednu ranu koja je velicine jednog prosečnog dlana šake. A sad da ja vas pitam, da li postoji čovek na svetu koji se ne bi obratio lekaru zbog rane te velicine koja usput i krvari i gnoji???
Ovo je svakako jedna neiscrpna tema o kojoj cemo jos dosta pisati…